Beograd -- Srbija je nekada bila zemlja zanatlija, a danas je zemlja menadžera koja bi, ako ne izvrši reformu obrazovanja mogla da ostane bez zanatlija.

Ukoliko Srbija ne donese Zakon o zanatstvu, mogla bi da ostane bez varilaca, tesara, molera, vodoinstalatera i mesara, upozorava predsednik Udruženja zanatlija Novog Sada Slavko Novaković.

On skreće pažnju da sve zemlje Jugoistočne Evrope odavno imaju zakone o dualnom obrazovanju i zanatstvu i sertifikovanu radnu snagu, a da Srbija, kako kaže, skoro 40 godina ne školuje zanatski kadar "na pravi način". 

"Svaka firma koja je došla u Srbiju suočava se sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Školujemo menadžere, ekonomiste i pravnike koji na tržištu rada odmah postaju viškovi, a nemamo građevinaca, varilaca, tesara, čak ni mesara", naveo je Novaković za Tanjug. 

Prema njegovim rečima Zakon o zanatstvu, koji je do sada dva puta bio na javnoj raspravi, ali nije ušao u skupštinsku proceduru, do detalja bi opisao kako se izučava zanat, sprovodi praksa i koje mogućnosti pruža za zaposlenje. 

Istovremeno sagovornik Tanjuga se pita zašto ne bismo imali sertifikovanu radnu snagu poput Rumunije i Bugarske iz kojih su, kako kaže, srpske građevinske firme pre nekoliko godina angažovale oko 200 varilaca za rad u Sočiju jer ih u Srbiji nije bilo dovoljno. 

"Da smo kojim slučajem dobili da radimo Južni tok, gde bismo mi sad našli varioce u Srbiji?! Posla ima i biće ga, ali mi nećemo imati radnike! Vrlo brzo ćemo doći u situaciju da nam mnogi zanati nedostaju", upozorava on. 

Novaković primećuje da su i uslužne zanatlije sve potrebnije u svakom gradu. 

"U Novom Sadu je nekada bilo više od 100 krojača, danas ih je svega pet, a slično je sa svim zanatima. Za male, sitne popravke biće teško naći majstore", tvrdi Novaković. 

Prema njegovim rečima nedostatak kvalifikovanih zanatskih radnika ne utiče direktno na cenu njihovog rada i usluga, već je diktira životni standard građana. 

On ukazuje i na problem "odliva majstora" iz Srbije zbog, kako kaže, neadekvatnog poslovnog ambijenta. 

"Kada su mladi majstori u moje vreme otvarali radnje, tri godine su bili oslobođeni svih poreskih davanja da bi mogli da razviju posao. Ne bi odlazili iz zemlje da je ambijent drugačiji", smatra Novaković. 

Direktor Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, Branislava Simanić navela je da prema statistickim podacima u Srbiji trenutno posluje 53.118 proizvodnih preduzetničkih radnji, u prerađivačkoj delatnosti 36.497, dok je u delatnosti građevinarstva 16.621 radnji. 

Ona je dodala da je istovremeno u proizvodnim građevinskim radnjama zaposleno 11.382 radnika u koje spadaju vodoinstalateri, bravari, moleri... 

"Prema ovim podacima, veći je broj proizvodnih građevinskih radnji od broja zaposlenih radnika u njima. Iz priloženog se može videti da je u 2016. opao i broj građevinskih radnika sa kvalifikacijama i vrednost obavljenih građevinskih radova", rekla je Simanić. 

Ona je ocenila da se prema analizama i očekivanom povećanju učešća građevinske delatnosti u stvaranju BDP u narednom periodu, očekuje porast tražnje za deficitarnim radnicima iz građevinske struke. 

Savetnica za vođenje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Mirjana Sakić kaže da je prema evidenciji ove službe u Srbiji bez posla više od 150.000 lica sa trećim stepenom stručne spreme što čini oko 25 odsto ukupnog broja nezaposlenih. 

Sakić je za Tanjug navela da su među njima različita zanatska zanimanja, kao i da je određenih profila vrlo malo na evidenciji ili da ih uopšte nema. 

"To su zanimanja trećeg stepena brodarstva i geodetske struke. Takvih je obično jedan ili dva na našoj evidenciji, pa pretpostavljamo da brže nalaze posao ili je reč od deficitarnim zanimanjima", rekla je Sakić. 

Ona dodaje da je u 2017. najmanje zaposleno tkača, šivača i krojača, dok je najviše zaposleno prodavaca, automehaničara, bravara i radnika u autoindustriji. 

Kada je reč o građevinskim radnicima, podaci NSZ su, kako kaže, na nivou procene. 

Mnogi od njih rade u sivoj ekonomiji ili u sezoni građevinskih radova kada je povećana potražnja za njima", objašnjava Sakić. 

Prema njenim rečima na evidenciji NSZ je više nezaposlenih nego što su potrebe poslodavaca. 

"Promene se dese kada su aktuelni sezonski poslovi ili kada se pojave veće kompanije i investicije, kao što je ranije, recimo, bio slučaj u automobilskoj industriji. Najveća je jagma za IT stručnjacima i to ne samo za visokoobrazovanim, već i onim sa specijalizovanim kursevima", kaže sagovornica Tanjuga. 

"Kroz profesionalnu orijentaciju trudimo da ukažemo da se izaberu na osnovu realnih zahteva i mogućnosti, a ne usputnih kriterijuma", kaže Sakić i preporučuje mladima da se informišu na vreme ne samo o brojkama nego i o primerima dobre prakse.

Izvor : b92.net